PSIHOLOGIJA MASE

U ovom pasusu objasniću bliže određenje ovog pojma i njegovog značaja za današnje društvo kako bih bila jasnija u daljem ophođenju. Za potrebe mase neopohodan je pre svega lider koji će je objediniti i pomoći joj u njenim ostvarenjima. Neko sa snažnom idejom i voljom koja se prenevši na masu, širi među njenim članovima, dajući joj enormnu snagu koju pojedinac sa istom idejom ne bi mogao imati. Vilijam Makdual, psiholog 20.veka, navodi jednu zanimljivu i izuzetno korisnu tezu za današnjeg čoveka – tezu kolektivne inhibicije u masi. Članovi nižeg stepena inteligencija nesvesno dovode svoju okolinu na njihov stepen, čime se individualni umni rad ugnjetava, a strah od snage kojom masa utiče na njegovu neslobodu, samo mu dodatno snižava svest o odgovornosti za svoja dela. Zanimljiva je psihološka činjenica da svaka masa zahteva neku iluziju isto kao što je prvobitno zahtevala i vođu. Nešto slično hipnozi. I pošto ne ume da sagleda šta je laž, a šta ne, ona brani svoju stvarnost netolerancijom, odbijanjem promena i svešću o svojoj velikoj snazi. Dobrota je najčešće oblik slabosti. Moram naglasiti ovo “najčešće” jer se sugestijom masa može navesti i na predanost i nesebičnost, ali to su nažalost ređi slučajevi u istoriji. Onaj koji želi da deluje na masu, prema Frojdovim rečima: “Ne treba logički odmeravati svoje argumente, treba da slika najjačim bojama i da ponavlja uvek isto”. On takođe sugeriše da masa pruža pojedincu osećaj moći koji bi inače, prepuštajući se nagonima, u individualnim konfliktima morao da obuzdava. Osećaj odgovornosti potpuno iščezava pod novostečenom anonimnošću, dok se pod uticajem sugestije pale nesvesne lampice, svesno potpuno prestaje da vodi čoveka i on postaje automat za ostvarivanje sugerisanih ideja. Interesi mase mogu se, naravno, kretati i u nekom plemenitom smeru, ali svakako je neminovno da do izražaja ne može više doći neki svesni, lični interes, čak ni interes samoodržanja kako piše Frojd u svojoj knjizi iz 1912. – “Psihologija mase i analiza ega”.