ARHIV LJUŠTURA MEKUŠACA
“ŠKOLJKE“ - pretraga lične zbirke
Postoji vrlo dragocen trenutak u detinjstvu kada sam se susrela prvi put sa neživim bićem za koje sam kasnije saznala da je imalo život. Kada govorim o školjkama nikada ne znam da li da ih nazivam živim ili neživim, kao ni da li su objekti ili bića. Ako je nešto nekad postojalo u jednom stanju, a sada je u izmenjenom, da li mu se onda briše pređašnje? Za odgovor na ovakva pitanja prestajem da tražim van, već zalazim u sebe u pokušaju da sama pronađem značenja koja pripisujem školjkama. Naravno da bi bilo loše kada bih izuzela simboliku ovih stvorenja koju sam svakako upoznavala tokom godina, jer bi to bilo i nemoguće izbrisati iz glave. Jedino što mogu je da na neki način sažmem prošlost i sadašnjost i pokušam da ih pomirim u jednoj tački. Značenje jednog simbola mora biti celokupno da bi sačinjavalo celinu i stvaralo istinu. Ovdašnji trenutak uzimam kao presek, iako se arhivski postupak još uvek ne zaustavlja.
Zapravo, prvu školjku pronašla sam ni blizu njihovog staništa, u fioci bakine komode 2005. kada sam kretala u prvi razred osnovne škole. Od tog trena njeno posedovanje prestaje da bude bakino, a moja fascinacija nije utihnula do danas. Svaki odlazak na more, što se dešavalo svake godine od tad, bio je praćen pronalaskom ovih, ponekad još uvek živih bića. Slagala bih kada bih rekla da mi nije bilo žao što će nešto umreti zarad moje fascinacije njime, ne opravdavam se, niti branim, a danas mi više nije ni žao niti jednog jedinog komada. Postoje i neke koje sam dobijala na poklon u turističkim korpicama sa mora, njih je manje od 20% kolekcije, ali nisu za potcenjivanje svakako.
METOD
Način pronalaska menjao se sa godinama, znanjem, zrelošću, ali i mestom. Isprva tražimo, kao i svako dete pretpostavljam, školjke na plaži, uz vodu, ali i dalje od nje. Ono što plima i oseka ostave za sobom može se svrstati u morsko carstvo, samo ako smo dovoljno voljni i fokusirani da to pretrkeljišemo i zapazimo. Morsko dno me je od malena fasciniralo, više nego nebesko plavetnilo. Želja za dubinom nije mogla da se poredi sa onom za visinama, a mir i spokoj koji na svu svoju prednost dobiju još i nadrealnu vizuru, ne mogu da se tako lako zaborave i izbrišu iz sećanja. Verovatno jer su povezana upravo sa tim emocijama, a ne samo sa fizičkim doživljajem. Možda se čini previse utopijski, ne želim da simuliram “Le Grand Bleu”(1988), već da zaista pozovem svakoga ko nije iskusio podvodnu tišinu, da ne uskraćuje sebi taj trenutak dok je još na planeti. U roku od par godina počela sam da zalazim u vodu, da bih na kraju ronila sa perajima i disaljkom. Jednog dana biće uvedena profesionalna oprema, pa će način i kvalitet traženja biti kvalitetniji. U svakom slučaju nije ni to toliko važno, kada se rečnom pužiću pobraduješ koliko i morskoj zvezdi većoj od šake u koju ne staje. Vremenom sam saznavala dosta o nazivima i vrstama školjki, kao i o, meni najzanimljivijem delu, simbolici i upotrebi, kroz razne narode i religije.
NUMIZMATIKA
Imam želju da na kratko zađem u numizmatiku, u drugu arhivu kojom se mnogi bave. Nekada sam sakupljala i novčiće, ali ta arhiva nije dovoljno velika da bih je obrađivala. Na prvu loptu ovo su dva ne toliko povezana pojma, ali kada zađemo u prošlost i sve funkcije ovih neživih stvorenja, pronaći ćemo vezu sa trgovinom na sredozemlju, ali i po celoj planeti. Na primer, Maldivi su za najranijiji oblik valute koristili kauri(Cypraea moneta). Prostori Tihog i Indijskog okeana bili su poznati po upotrebi školjki kao valuti plaćanja. Kasnije su korišćeni njihovi odlivci za stvaraje novca u metalu, kao u rimskom republikanskom dobu. Bakar, bronza, olovo, u početku liven, a kasnije i kovan novac, imao je na sebi prikaze školjki sa obe strane. I danas neke zemlje u kojima je trgovina školjkama još uvek prisutna(Vanuatu, Marshal Islands), u sećanju na to vreme, drže prikaz školjke na novcu.
ANALIZA
Pored školjki u mom pogrebnom vrtu nalazi se i po koji jež, puž, zvezda ili račija noga. Fotografije izložene u ovom radu samo su deo arhiva. Vremenom se ta fascinacija i odnos prema njima uočavao i u mom stvaralačkom postupku. U početku u vidu lepljenja preko rada zajedno sa peskom i muljem, a kasnije u vidu crteža akvarelom, ugljenom i pastelom. Od minijatura, preko dvometarskih radova, razvijala sam sopstvene svetove koncipirane kroz pronicanje u kosture nekadašnjih života. Teksture, boje, načini stvaranja baš takvih ljuštura, nešto su mistično što ni danas nije potpuno objašnjeno. Postoji magijski trenutak u svemu tome koji je zaslužan za postojanost mojih istraživanja. A možda je i vreme ono što me vrti oko malog prsta. Neke školjke mogu živeti i do 500 godina. To se može primetiti i po godovima na njihovom oklopu ukoliko ih imaju. Sam doživljaj bića koje je postojalo još pre četvrtine hrišćanskog kalendara, a koje mogu da držim u ruci, dodirujem i osluškujem, predstavlja jedan svečani čin sudara svetova, sudara prošlosti i budućnosti, jer njegova ljuska obitavaće mnogo duže nego naša tela posle samrtnog časa. Jeste da njihovo meso istruli jako brzo, ali njihov je oklop čuvar njihovog vremena i dokaz dugovečnosti.
SIMBOL
U ranom Hrišćanstvu školjka je bila simbol monaha, prosjaka, lutalice, mudraca, zato što simobliše unutrašnju ispražnjenost gde se ego povlači da bi napravio mesta za božanski deo čoveka. Što je manje „mesa“ u školjci, to ona duže živi, tj. simbol je unutrašnjeg pročišćenja. Katolički fanatici iz srednjeg veka su je nosili kao simbol borbe za čistu dušu. Frojd je školjku pored jame, pećine itd.svrstavao u manifestacije vulve. Školjka simbolizuje matericu koja u sebi nosi novi život. Zato je povezujemo s plodnošću, vodom, ali i Mesecom. Kod Asteka se bog Meseca nazivao Tecuciztecatl, što znači “Onaj iz školjke”. U majanskoj civilizaciji mogu se pronaći i prikazi ljudi koji proviruju iz školjke govoreći o prelasku na novi plan postojanja. Grčka boginja ljubavi, Afrodita, takođe je nastala iz školjke, dok Venerine prikaze u školjki vidimo i na freskama u Pompeji. Legenda kaže da je Venera, rimska boginja ljubavi, izašla iz mora i prevezla se na obalu, obitavajući u školjki i morskoj peni, kao u Botičelijevom Rađanju Venere. Boginja se rađa iz školjke i predstavlja neki vid preporoda (kao i kod Maja) što i jeste sam biser kada nastane putem upada zrna peska u njeno meso. Lakšmi, hinduistička boginja lepote, ljubavi i plodnosti nastala je takođe od peska i bisera u telu ostrige. U Bhagavad Giti, Krišna, duvanjem u školjku označava početak bitke koja se dešava u čoveku. Hinduistički bog Višnu proizvodi zvuk koji izvlači iz mraka i neznanja i vodi nas u svetlost. U budizmu se smatra da je školjka(Turbinella Pyrum) Budin glas dok pripoveda o Darmi. Školjke su se na mnogim mestima na planeti, još od paleolita, koristile kao muzički instrumenti. Grčki bog Triton, sin Posejdona, koristio ih je u svrhu kretanja i manipulacije talasima. Svuda na svetu školjke su se koristile u različite ritualne i ceremonijalne svrhe, npr. zajednička meditacija Tibetanskih monaha ili proterivanje zlih sila u Tamil-Nadu-u. Pa čak i najava prodaje ribe kada su se ribari vraćali sa plovidbe na Karibima. Školjke su bile nalažene i u egipatskim preddinastičkim grobovima. Starim egipćanima služile su kao amajlije. Čest simbolizam praistorijskih naroda povezivao je školjku sa smrću, rođenjem, preporodom, inicijacijom, drugim(kosmičkim) životom itd. Odatle su i pronalasci gomile školjki i bisera u grobovima. Sahranjivanje sa tim objektim treba da omogući pokojniku lakši prelazak u drugi život.
Školjka Jakobova kapica(Scallop) upravo je dobila naziv po Sv. Jakovu i danas je simbol hodočašća. U tradiciji postoje dve osnove verzije legende. Prva govori da su ga učenici nakon njegove smrti preneli u Santijago, ali se u velikoj oluji telo izgubilo u okeanu. Posle određenog vremena pronađeno je isukano na obali, prekriveno upravo ovim školjkama. Druga kaže da je anđeo koji je kormilario brodom ka iberijskom poluostrvu, dok je prevozio njegovo telo da se sahrani, dolaskom na obalu naišao na venčanje. Mladoženja je sa konja posmatrao brod na pučini dok se konj nije uzbudio i upao sa sve čovekom u more. Čudesnom nebeskom silom uspeli su da isplivaju iz more bez ikakvih povreda, prekriveni školjkama. Po povratku iz Kampostele, još od srednjeg veka, ljudi i dan danas donose galacijske kapice koje obiluju obalom, kao znak završetka putovanja. One su od tada poprimale razna mitska, religijska i praktična značenja, a strelice u obliku školjki nalaze se još uvek kao putokazi po čitavoj ruti.
Simbolika je važan deo sagledavanja potrebe i želje za prikupljanjem ovih stvorenja. Racionalno ne mogu previše da prodrem u suštinu ove pojave, pa su simboli kao ogledalo čovekove psihe od velike pomoći. Ono što je ispod površine, duboko u našim bićima ne sme se zanemarivati. Nažalost, često izostavljamo arhetipe i svoja prapostojanja, pa neka ova arhiva bude podsetnik da ne zaboravljamo olako svoju tradiciju, pre svega tradiciju civilizacije, da ne zapostavljamo duh prošlosti i da se s vremena na vreme osvrnemo na proces, uzrok i tok obitavanja, kako određenih pojava u svetu, tako i nas samih.